SMRZNUTI BETON

sramota me je sto zivim u ovom gradu.

PES.NIK LAVLJEG SRCA

pit-stop 2! njegova prva igra! nepovezan dzojstik! al ipak je igrao i sto je najvaznije, pobedjivao!

koliko god su neki, tu ubrajam i sebe, pokusavali da shvate tajnu njegovih poteza, nisu uspeli! zasto se uvek krece na prstima i gotovo necujno pobedjuje?
neshvacen od vecine, napustio je rodni grad i uputio se u veliku avanturu! sa samo rancem na ledjima i rezervnim dzojpedom probijao se kroz gustu sumu nejasnih glasova i mrkih pogleda! ono sto ubija njegove neprijatelje je njegova smirenost. ne pokazuje osecanja. mozda je u prethodnom zivotu bio lutajuci vitez koji je svima pomagao? cak i ako ga pitate, on to nece reci. pogledace siluetu sagovornika, ako ta osoba zna pred kim stoji i dodeliti neku titulu. niko nikada nije video osmeh na njegovom licu. voli da prica!
i tako...

SARMA, CUFTA I PAR ZENOVA

juce, kada postajem... ili... ko sme da se takmici sa guracima trotoara?
juce je bilo leto u decembru! znojili smo se po celu i ispod misica! pogresno izabrana odeca ili je u stvari bilo pretoplo? znojili smo se.
neki su izabrani za prve borbene linije. gledali su se medjusobno. sarma je ponovo prsthala! lepo joj stoji.
caj u termosu stoji odavno. stajace tako do jutra. a do jutra ima jos nekoliko sati. alarm na mobilnom je podesen na 7:00.

RAZVODNJENA ULICA VELIKIH OSMEHA

slucajno prolazeci kroz ulicu osmeha naleteli smo na jednu, ne tako mladu, ali ipak svezu mindjusu. lebdeci u nekoj svojoj dimenziji pristala je da se fotografise sa nama ne skidajuci osmeh s lica. kao stari mladjani prijatelji upotrebili smo neizbezni trik zecijih usiju, ali ni do ovog trenutka ne znamo da li je to ikada primetila. pretpostavljamo da nije jer je, ne mogavsi ocima da nas vidi, "zmIrila"... steta! mi smo bili tako radosni, a i ona je!

ovo je bilo rezervisano za tijanu, jer bio joj je rodjendan!

VELIKE ZAGRADE I DVA SPOJENA PRSTENA

vatromet iz mojih ociju! baterija slaba. dzepovi puni kamenja. sporo sam se kretao ka svetlosti. pokusavao sam da shvatim sta bi moglo da se desi da nisam poneo kamenje... tezina cipela se povecavala. stripovi. stranice stripova svuda oko mene. mrdajuce ruke kretale su se gore-dole. neko iz gomile govorio je da treba krenuti napred. prostorija se rotirala oko zemljine kugle... ili sam se ja nesto zbunio... greska. i onda tisina.